Srpski književni glasnik

Живот и СМРТ. 449

две стотине ваших војипка, п напашћете ону стражу горе у житници. Да се не би правило граје, ви ћете положај заузети на бајонет.

Он узе мало бурмута и мени понуди, па остатак, као и ја, стаде мало по мало бацати у ветар; са сваким зрном бурмута падала је по једна реч.

— И ја ћу, наравно, бити тамо, нозади вас, са

својом колоном. — Изгубићете једва шездесет људи, а узећете шест топова које су тамо наместили... окренућете. их пут Ремсу... У једанаест... једанаест и по,

положај ће бити наш. После ћемо спавати до трпи часа да се мало одморимо... |

— Разумем, одгозорих му, и одох са мојим млађим официром да спремимо што треба. Главно је било, као што видите, да све буде у највећој тишини. Прегледао сам свима пушке, и наредио да се изваде из њих метци. Затим сам још мало ходао с мојим наредницима очекујући час кад ћемо се кренути. У десет п по часова, наредим те обукоше шињеле, а испод шињела сакрише пушке, јер, ма шта човек радио, као што видите и вечерас, бајонет се п ноћу види; тако и онога вечера, и ако је било још много мрачније но данас, прегледао сам стазе, начичкане шиљбоцима, које воде етражи руској, и њима упутим најсмелије од мојих војника. — Овде су још двојица са мном и који се свега добро сећају. Они се бејаху већ свикли на Русе, па су знали како ће их похватати. Стражари, које смо уз пут сретали, нестајали су без вике, као треке које човек руком обори на земљу. С оним што је био код оружја требало је бити опрезнији. Тај је стојао мирно, наслоњен на пушку; клатио се несрећник као човек којега је умор савладао п хоће да падне. Један од мојих војника ухвати га у наручја не давши му да писне, друга двојица му запушише уста и бацише га у шушњар. Ја сам полако наступао и не могох се, признајем, одбранити од неке узбуђености коју никада дотле нисам осећао у бојевима. Стидно ми се чинило напасти људе који спавају. Видео сам их како

29