Srpski književni glasnik, 01. 01. 1902., S. 46

ЦитухсНИ. 33

каса, где би се чувало. Тада се прочу Осман Циганин да уме добро окиватп дрвене касе. По жељи кнеза Милоша он се примп тога посла, а после је окпвао п трешњеве топове, зашто је био доживотно награђен. У Бохарп и сад важе за ваљане металне мајсторе.

Вук велп у Даници да је за његова времена од ерпских сељака било и ковача, којп кују и клепљу секире, мотике п раонике, а котлове су крпили и остале којекакве сптнице ковали туреки Цигани. ПИ сад то раде Цигани, а још и калајишу. Медаковић и Ровински тврде да пре Црногорац за живу главу није хтео бити ковач, него су тај занат радили Цигани. Хане Дерншвам кад је од 1555 — 1555 путовао на исток описује како су у Србији Цигани правили сељанкама обоке (минђуше) од бакра и сребра. Од ситних послова могу споменути испираче злата у Пеку п Тимоку; због тога се они у Влашкој зову „Аитал“, а своје друштво п тамо зову српским пменом „Рудари“

У Србији има доста сељака Цигана, и то приличан број вредних радника : лети се радо најме п у српских сељека при жетви п иначе на посао: има I марвених трговаца с приличним капиталом. На сајмовима српским увек прву реч воде при куповини п продаји коња Цигани џамбаси. Влашких Цигана има доста коритара, а они жљебе и лажице п копају чанке. На ружну су гласу Цигани медведари и слепчовође. Мало има свирача а да се не занимају и другим послом. У Брањекој Бањи евирачи су и конопљари. Од сељака купују сирову конопљу, па је држе у врућим извореким водама, после ппрајком ишчукају и обију тршљике, затим тако очишћену вежу у денке п продају у варошима.

Ма да зими кроз чергу душе хладан ветар, многи ппак у тако слабим заклонима провелу најхладније месеце. Циганчад шта више у сред зиме по неколико пута дневно гацају голи наги по снегу! Настањени Цигани праве зими бурдеље, земунпце, кровињаре, а све чешће а куће на набој, али п у том случају, особито у ваљев-

3