Srpski književni glasnik

ЦитухсНИ. 33

каса, где би се чувало. Тада се прочу Осман Циганин да уме добро окиватп дрвене касе. По жељи кнеза Милоша он се примп тога посла, а после је окпвао п трешњеве топове, зашто је био доживотно награђен. У Бохарп и сад важе за ваљане металне мајсторе.

Вук велп у Даници да је за његова времена од ерпских сељака било и ковача, којп кују и клепљу секире, мотике п раонике, а котлове су крпили и остале којекакве сптнице ковали туреки Цигани. ПИ сад то раде Цигани, а још и калајишу. Медаковић и Ровински тврде да пре Црногорац за живу главу није хтео бити ковач, него су тај занат радили Цигани. Хане Дерншвам кад је од 1555 — 1555 путовао на исток описује како су у Србији Цигани правили сељанкама обоке (минђуше) од бакра и сребра. Од ситних послова могу споменути испираче злата у Пеку п Тимоку; због тога се они у Влашкој зову „Аитал“, а своје друштво п тамо зову српским пменом „Рудари“

У Србији има доста сељака Цигана, и то приличан број вредних радника : лети се радо најме п у српских сељека при жетви п иначе на посао: има I марвених трговаца с приличним капиталом. На сајмовима српским увек прву реч воде при куповини п продаји коња Цигани џамбаси. Влашких Цигана има доста коритара, а они жљебе и лажице п копају чанке. На ружну су гласу Цигани медведари и слепчовође. Мало има свирача а да се не занимају и другим послом. У Брањекој Бањи евирачи су и конопљари. Од сељака купују сирову конопљу, па је држе у врућим извореким водама, после ппрајком ишчукају и обију тршљике, затим тако очишћену вежу у денке п продају у варошима.

Ма да зими кроз чергу душе хладан ветар, многи ппак у тако слабим заклонима провелу најхладније месеце. Циганчад шта више у сред зиме по неколико пута дневно гацају голи наги по снегу! Настањени Цигани праве зими бурдеље, земунпце, кровињаре, а све чешће а куће на набој, али п у том случају, особито у ваљев-

3