Srpski književni glasnik

САМОСТАЛНО МИШЉЕЊЕ 59

је мишљење исто тако природно као пи дисање, ну које су тако веома ретке. С тога већина научника тако мало и вреди.

8. 9. (258.)

Разлика у дејству које на дух има с једне стране самостално мишљење. а с друге читање, невероватно је велика; е тога она још виже повећава првобитну разлику између умова, услед које је један одређен за ово, а други за оно. Читање на.име намеће духу мисли које су тако стране и хетерогене правцу и расположењу његовом које у том тренутку има као што је хетероген и стран печат парчету воска у који свој лик утискује. Дух при томе трпи потпун притисак с поља, који га приморава да час једно мисли час друго, за што у том тренутку нема ни нагона нити расположења. — Код самосталног мишљења пак дух следује свом сопственом нагону, онако како је овај ближе одређен у том тренутку или спољном околином или ма каквим сећањем. — С тога много читање одузима духу сву еластичност; као што то чини еластичном перу тежина која на њега врши непрестани притисак, тако да је најсигурније средство, да се никаквих сопствених мисли нема, узети у сваком слободном минуту одмах књигу у руке. Ова је пракса узрок што ученост већину људи чини још глупљим и простијим но што су у природи, и њиховом писању одузима сваки успех: они читају, као што то још Поп каже:

For ever reading, never to be read.1

Pope, Dunciad. III. 194.

Научници су они, који су из књига читали; мислиоци, генији, просветитељи света и унапређивачи људског рода, то су међутим они што су читали непосредно из саме књиге света.

5. 8. (259.)

У ствари само сопствене основе мисли имају истине и живота, јер се само оне доиста п потпуно разумеју.

„Вечити читаоци, а вечито без читалаца“.