Srpski književni glasnik

40 СРПСКИ Књижевни Гласник.

Туђе, прочитане мисли. то су остаци туђег ручка, изноше хаљине странога госта.

Према нашој сопственој, у нама самима рођеној, мисли односи се страна прочитана мисао као што се отисак у камену какве биљке прастарих периода односи спрам расцветале биљке у пролеће.

8. 4. (260.)

Читање је само сурогат сопегвеног мишљења. При читању наше мисли воде други на узици. Осем тога многе књиге имају само у толико вредности у колико показују колико има кривих путања и како можемо залутати ако се будемо дали од њих водити. Онога пак кога геније води, т.ј. који сам мисли, који својевољно мисли, који правилно мисли — тај има бусолу којом налази прави пут. — Само онда дакле треба читати, кад извор сопетвених мисли пресуши; што ће често, доста често бити случај и код најбоље главе. Своје пак сопствене, првобитне мисли растерати, а узети књигу у руке — грех је противу Светога Духа. Онда личимо на онога који бежи из слободне природе, да разгледа хербаријум, или ла посматра лепе предмете у бакрорезима.

П ако се каткада једна истина, извесно сазнање до којег смо дошли тек с великим трудом и лагано својим сопственим мишљењем и комбиновањем могло врло лако наћи сасвим готово у каквој књизи, оно ипак има сто пута више вредности ако смо га задобили својим сопетвеним мишљењем. Јер само тада оно постаје саставни део, живи члан целога система наших мисли, стоји с њиме у потпуној и чвретој вези, разуме се у свима његовом разлозима. и последицама, носи боју, тон боје, носи печат нашег целог начина мишљења, јер је дошло у право време, кад се потреба за њим јавила, те е тога чврсто стоји и не може пшчезнути. Према томе Гетеов стих:

„МЛаз ди егељу уоп дејпеп Уајегл ћаз, Erwirb es, um es zu besitzen,“!

1 „Оно што си од својих предака наследио треба да стечеш ако хоћеш да је твоје.“