Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 45

пре, врло озбиљно схвата свој књижевнички позив, и не губи никако из вида праве књижевне потребе. Он чаки предњачи млађима, отварајући својом „Српском књигом“ и нове путове књижевнога рада којим ће нарочито млађи доцније ићи, п стављајући тиме на дневни ред питања која су можда најпреча ланас у књижевности. Алп док Г. Новаковић пише „Српеку књигу“, дотле његов „присни пријатељ из детињетва“ пише забавне путописе о Цариграду. Тако Г. Мијатовић схвата своју улогу у данашњем књижевном времену.

Одиста, какво је данашње књижевно време, сваки озбиљан књижевник ваља увек да пма пред очима праве потребе књижевности, п према њима свој рад да удешава. За шта је ко способан, нека ради; али нека увек гледа како се то слаже се главним, познатим циљевима којима књижевност тежи. У нашој књижевности има толико празнина да их само добро упућен рад свију књижевника може попунити, а сваки књижевник може да види које су то празнине. Данас кад елементарне књижевне п научне потребе нису задовољене; кад главна дела по појединим, нарочито научним, струкама и родовима нису написана; кад преводној књижевности, на пример, која је данас, у многим књижевним радовима, скоро пњајпреча, није ни здрав темељ постављен — данас је свако књижевно пословање које не иде на то да те потребе и празнине подмири, просто ћердање времена и узалудно трошење снаге. Књижевност има свој циљ, и књижевници своју дужност. Данас се то нарочито осећа, јер се данас, више него пре, осећа од колике је сметње књижевности то што ни елементарне књижевне потребе нису подмирене. Нека се само једанпут те потребе подмпре, ето то је чему књижевност тежи; нек се једанпут савлада тај огромни. основни посао њен, без којег она не може: напред. Али да се тај посао савлада, потребно је да сваки буде свестан тих елементарних књижевних потреба.

Да. се задржимо само на областима на којима је Г. Мијатовић радио. Данас п историја, и преводна књижев-