Srpski književni glasnik

46 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

ност (да оставимо ФИНансију као стручно знање), потребују раднике исто као и пре, ако не п више. Ако данас на домаћој петорији има доста и активних радника, рал се показао тако разновретан и обилат да ни релативно већи број њихов није довољан, и није никако умесно да старији радници напуштају то поље п лишавају га своје јаке помоћи. Г. Мијатовић је слободно могао наставити свој лепо почети историчарски рад, и не остављати га никако. Шта више, он је могао зампелити и какво веће дело историско, прегнути на писање целокупне наше петорије, илп можда једне велике периоде њене, употребити све своје слободно време последњих година на такав обиман посао, и тиме достојно завршити своју псторичареку каријеру. Нисам стручњак, али знам да се о Г. Мијатовићу као псторичару тако лепо мисли да држим ла би такав рад његов био врло лепо поздрављен, а већ сви знамо колико би био потребан. У осталом, примедба. коју сам овим хтео да учиним, не захтева никакву стручност. Мене овде занима само Г. Мијатовић при крају своје књижевне и научне карлере, и што бих хтео'да запитам, то је: како он Није нарочито спремао које! веће дело да је њиме заврши Зар њему није никад долазила жеља да. изради нешто веће од „Ђурђа Бранковића“, посао неки на. којем би неколико година радио И никад, да себи спрема једну лепу, пуну књижевничку старост Штета, а то би тако лепо било! Али рецимо да Г. Мијатовић у последње време није био у приликама да ради домаћу историју, он се могао и другим послом бавити, на другом пољу учинити какав већи покушај. Као преводилац, на пример. Како је енглеска књижевност пуна добрих дела, зар он није могао одабрати их неколико, па превести И ја ту не“ мислим на оно превођење које је посао и терет, превођење“ под. морање, него на оно по својој вољи, по свом личном укусу и симпатијама, које је права сладоет и једна А најлепших интелектуалних забава, поред тога што је“ вржо“ корисно. Г. Мијатовић је могао одабрати једну групу спи-