Srpski književni glasnik

Енглески ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ. 593

Парламента. Сваки је од њих послан у Доњи Дом ла каже мишљење својих бирача. Значи ли то да он не сме рећи своје мишљење Ни најмање; он предетавља своје бираче не тако што је жртвовао своје мишљење њиховом, већ тако што је петог мишљења с њима. Следствено, ми држимо ла онда, кад посланик на лну душе мисли друкчије но његови бирачи, то може бити или не бити разлог да да оставку; али то не можо бити разлог да напусти евоје мишљење, па да ропски прихвати мишљење својих бирача. Другим речима, постајући њихов представник, он не постаје њихов слуга, п он је дужан да у сваком случају ради онако како по његовом мишљењу, а не по њиховом, треба радити.

„Ово још у већем степену важи за министра. Он је истог мишљења е Парламентом, — зато п јесте министар; али он није позајмио своје мишљење од Парламента. Парламенат га је изабрао не зато што је он савитљив, што нема евог мишљења, што је готов прилагодити се еваком гледишту које преовлада у Парламенту. Парламенат га je изабрао из сасвим супротних разлога, — зато што су му уверења необично чврста, или бај таква изгледају; што се од њега може очекивати снага и енергија једнога човека који сву душу уноси у посао. Навек се ематра као пзопачавање кабинетске владе, кад министар очекује заповести од Скупштине, кад је готов узети натраг своје планове, да би их, поправљене, поново поднео Скупштини... Зашто се то ематра као изопачавање кабинетске владе Зашто не треба тако да буде Ако је Скупштина суверен, а министар њен секретар. онда би овакво понашање код министра било исто онако умеено и природно, као што налазимо да је умесно и природно кол секретара једног друштва. Али тако није. Министар је. истина, изабран Доњим Домом, али је изабран да влада, а не да служи; Скупштина не управља њиме, него га овлашћује да он управља њоме. Може бити сама нас реч министар наводи на заблуду, јер зар министар не значи слугу7 Али није потребно ни помињати

38