Srpski književni glasnik

Енглески · ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ. 597

зато што она ту постоји више у начелу него у ствари. Ту је право предлагати законе Влада присвојила готово гаевим себи. По пословнику, Скупштина ради првих пет дана у нелељи; од тих пет дана, понедељак, четвртак и нетак припадају пскључиво Влади за њене послове; посланицима ван Владе остављају се уторак и среда; три дана, дакле, Блади, а два посланицима. Али и та два дана одузимају се с времена на време посланицима да би се дала Влади. По већ утврђеној практици, између Ускрса и Духова. Скупштина уступа уторак Влади, а после Духова уступа јој све среде сем две три. Кад се узме да је, од посланичких дана, среда намењена законским предлозима, а уторак свима осталима, и кал се узме ла се Парламенат отвара, обично, у другој половини Јануара, а затвара у првој половини Августа, онда излази да је скупштинско време сасвим скомрачки одмерено посланицима за њихове законске предлоге. Леонард Кортни, који је писао о енглеском Уставу, пошто је годинама био члан Парламента, тврди да је право чудо, ако један посланик који није министар проведе кроз Парламенат евој законеки предлог. Законодавна је инипциатива de facto прешла са посланика на министре.

Владина је дужност да за сваки сазив састави Пајламенту програм његових законодавних послова: она га, у пуном смислу речи, руководи у његовој законодавној ралњи, и до сада он није извео ниједну реформу коју му она није предложила. У енглеском Парламенту нема онолико законодаваца колико и чланова; ту се законодавна ралња врши е једним планом који су чланови Владе утврдили, и пошто су ови не само законодавци већ и практични администратори. то се има јеметва да ће се доносити зажони од стварне потребе, а не само од теоријског значаја или. ни од каквог значаја, и да ће се доносити у таквом облику у коме ће ве моћи применити без муке. Још ниједна енглеска Влада није чинила онакве законске нредлоге какве чланови законодавних тела у појединим државама (Северо-Америчког (Сазива. на име да се уза-