Srpski književni glasnik

606 СРпски Књижевни Гласник.

који је и Стерија у свом комаду оцртао. У сва та: четири комада Молиер је, где више где мање, обрађивао ону тему и цртао онај карактер који и Стерија у „Нокондиреној тикви“, п ми ћемо се на сва та четири комада допекле освртати кад, ради оцене „Покондирене тикве“ или боље рећи ради оцене карактера у њој, узмемо: водити паралелу између Молпера и Стерије. За основ паралеле изабраћемо „„Пучанина властелина“ од горњих Молиерових комада, пошто је у њему представљен порок истих дименсија као и у „Покондиреној Тикви“, а не „Графицу од Ескарбањаса“ у којој је он представљен само делимично и овлаш, нити „Учене жене“ у којима је његова слика изведена до крајњих граница.

Је ли, дакле, карактер Фемин израђен с оном истом“ тачношћу и рељефом с којима је оцртан карактер гоесподина Журдена“ Није, рецимо одмах; али ипак има добрих црта. Пре свега, надриобразовање Журденово природније је и логичније представљено него Фемино. Фема. је скоро апсурдна са оним својим говором и образованопћу“, “она говори један језик без смисла п који наравно ни она не може разумети („сантуртур“. „сепер-се лепер“ и др., и ипак држи да говори француски. Ако Журлен каже каткад неразумљиве речи као: „IIamamouchi“ или: „hou la ђа, ђа ја ећоп, итд“, оних каже као турске речи убеђен да је то турски језик којим говори, јер га је онај обешењак Ковнел збиља тако преварио, али Журлен никад не каже ни. једну реч која не би имала баш нникаква смисла и значаја. Па онда, пе само што је ова ствар код Молџера природније представљена него код Стерије, него је и рељефније. т. ј. више је истакнута. Молиџер нам изведе четири учитеља да поучавају Журдена у разним наукама п вештинама; он покаже. четири лекције Журденове из играња, музике, мачевања и филозофије; и потроши два пуна чина на то, а Стерија“'ни једну сцену не метне у којој би изнео како би Фема изишла на крај се књигом и науком, нити п једном речју: објасни откуд Феми она њена „наука“, њено знање“