Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У ХЈХ ВЕКУ. 613

људеких као Молпер (Стеријина је збирка типова мала), али је у нас створио комедију карактера п нарави, и и држао је на доброј висини. Избор оригиналних типова, локална боја у сликању, тачност посматрања и верно хватање црта пз живота, доцније емелост, пуна искреност и осећан песимизам — то су особине Стеријине као писца комедија.

Он није увек довољно крепак, и често нема израђене и довршене. студије, па је за то у неким делима промашио виши циљ и перфектнију израду, и делимично покварио ремек дела која је био врло близу да створи, али за то не носи он сам сву кривицу, него кривица пада и на средину која га није упућивала на више, на критику које није било да из њега истеше све што се могло истесати. Кажу да би Молиер вечито остао на популарним шалама а никад не би написао своје високе комедије, да му није било Боалоа п његове све на више подетичуће критике: такав је утицај недостајао Стерији. Да је ко био да га једнако гони да своју лепу моћ опажања рашири до нажљиве и иецрине студије, Стерија би неколиким својим делима дао савршенију форму п виши карактер и вредност. Али критике није било, а п кад се јавила једанпут на једвине јаде, она је ударила само у оптужбе о плагијату:") као да је о плагијату могло бити речи код овог скроз домаћег MH локалног писца. Да је Стерија бар доспео да своје комедије, при крају живота, на доколици и у епокојетву, понова пре-“ гледа, поправи и изда као што су страни. драматичари са својима чинили, ипак би боље било. Али он, и кад је 1848. почео ревизију својих лела, доспео је да од комедија својих изда поправљене само „Женидбу и удадбу“ и „Београд некад и сал“, и да остави у рукопису прераду „Лаже и Паралаже“, коју смо ми поеле изгубили.

(Наставиће се.)

ПАВЛЕ Поповит.

1) Новаковић, Срп. библиогр. 1858, код „'Гврдице“.