Srpski književni glasnik

629 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

разликоваху, колико су билп различни од нас: али свет их је све заједно смешао под страховитим именом социјалиста; а социјалист је за масу публике значило: рат против вере, против породице, против својине... Социјалисти у осталом нису нас обмањивали: они су брутализовали јавно мишљење, чинили се намерно страшним. За време битке у томе је била њихова. снага, после битке њихова. слабост. Овим редовима у којима Кил Симон излаже само један од узрока узнемирености духова, треба додати да оно што је гомилу највише у бригу бацило, било је то што се није знало ни куда иде, ни ко је води. „Највише је духове тиштао један велики осећај празнине. И идеја и снага недостајале су у исто време. Идеја још више него снага. Потреба од једне снаге постала је неопходном тек осам месеци доцније; у почетку је нарочито идеја нодостајала. .Будп су страховали у пети мах од Терора п од моралне пропасти; они су предвиђали деведесет трећу без Робесијера! Деведесет трећу вандејског устанка!“ У тој неизвесности Француска. је живела све до 4 маја, кад се у Паризу састала новоизабрана скупштина. Емоција тога дана била је велика. Кад је скупштина објавила да је Привремена Влала задужила отаџбину, „она је захвалила влади, каже врло тачно Кил Симон, не за оно што је учинила, него за оно што је спречила да се учини.“

Триумфатор тога дана био је Ламартин, министај спољних послова привремене владе. Племенити стихови којима. је он ебновио култ идеала у француској, као што каже Кил Симон, нису били без утицаја на одушевљење које је изазвала његова појава у скупштини. Цео живот његов био је светао, без и једне пеге. У политици, еволуција кроз коју је прошао, од легитимизма у почетку па до демократизма под Револуцијом од 1848, била је правилна. И у тренутцима кад је највише био одан монархији, он није губио из вида потребе и права народна. Пред Револуцију, он постаје револуционар, једна врста сентименталног соцналисте у коме је песник непрекидно