Srpski književni glasnik

654 СРПски Књижевни ГЛАСНИК.

мало нове ствари. Газуме се да и те ствари изгледају мало важне и мало нове с тога што су незешто обрађене, пошто од обраде зависи лепота. ,

„Баксуз“ је дете које се једног дана родило у селу Ливећу, и донело са собом несрећу становницима. тога места. Пошто је дете већ одрасло и пошло у школу, а несрећа село није никако остављала, то се „Живко Паmon, y друштву с Кубуром, Литроновом, и Кретом Зјалом“, дигне једне ноћи, украде дете од његове куће, и везана у џаку остави ван села у једном јендеку. И Ливећане остави њихова несрећа... Прича је развучена, е рђаво пробраним епизодама, и некако сурова; писцу овај крај, судећи по хумористичном тону којим га прича, изгледа весео, п чак емешан. — „Тежак грех“ је учинила. наџак баба Станка; она је попа који је дошао да јој свети водицу истерала из куће, зато што је прво свратио код Ћирине Соке. Зато је казнио Бог и, терајући нопа са степеница, баба Станка падне и пребије ногу... О причи нема ништа да се каже. — У „Погрешила“ прича се о некој дезојци која је, не сачекавши свога вереника из војске, „погрешила“ с другим, лепшим п богатијим.

Мало нешто су занимљивије цртице „Џенабет“ m „златни Куршуми.“

Џенабет је по мишљењу Радову газда Павле, Јелин отан; други можда нису били тога мишљења; „али некако Раде није никако могао да заволи толико газда Павла колико је заволео газда Павлову кћер.“ Од жалости што га је Јела, Павлова кћи, за такво његово мишљење о њеном оцу једног дана покарала, он се исте ноћи напије, проведе целу ноћ у картању, и побије се у механи напослетку љуто са „жутим Тасом“, једним момком који је Јелу већ једном просио, али је био одбијен. Сутра дан, чувши да је Тасо са својим оцем отишао. Јелу ноново да проси, он као помаман отрчи својој кући, исповеди се својој мајци, и се њом оде до газда Павла да и. сам запроси Јелу. „Џенабет“ није био толико џенабет колико је Раде мислио, п да му своју кћер.