Srpski književni glasnik

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

пак, који су већма зазирали од шизме но што су се одушевљавали словенском црквом, остали су и даље под Патрпаршијом. Српеке владике, Ha против, задовољавају националне аспирације маћедонских Словена, а опет не прекилају с Беликим Црквом. Они пружају све корпети народне цркве, али разлружене од незгода једне шизме, и том надмоћношћу коју наше владике имају над бугарсеким владикама, довољно се објашњује зашто су byгари изгубили еваку хладнокрвност на глас о Фирмилијановом посвећењу.

(СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ.

БЕЈЛИ КЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

„Инелил Бож. Кнежевића. — У вези“ с нашом ранијом белешком, јављамо да се у Државној Штампарији штампају. п да ће крајем овог месеца већ бити готове „Миели“ Г. Бож. Кнежевића, од којих је један део штампан у овом листу у првим. свескама од ове године. Књига ће изнети осам до десет табака, п биће штампана на лепој хартији; цена јој је 1'50 дан. Није потребно нарочито препоручивати нашим читаоцима ову књигу: онај део „Мисли“ објављен у „С. Књижевном Гласнику“ и име нишчево за њу су довољна. препорука.

UP. Станиша С. Станишић, учитељ штамнао је књигу, „Учитељ као културни радник, мисли намењене учитељима по селима“. (Београл, 1902, 5%' 41, 0:50 љлин.). — Писаније релом прегледао нашу жалосну економску запуштеност и умну зачмалост,. изнео потребу живе акције за побољшање. услова нашега народнога живота, показао улогу учитеља. у борби за културу и начине за преображај, означио којим путем и на којим реформама. треба да ради, и у школи, п у селу, п у држави, оцртао цео један Hpoграм који би ваљао да постане програм не само свакога учитеља. но и свакога интелпгентна човека који има љу-