Srpski književni glasnik

еењи ОЦЕНЕ И. ПРИКАЗИ. 791 подух. као што се боје да ће то уччнити. Фирмилијан. и ако српски језик и дух никада не може бити онако туђ скопаљеким. словенима као грчки. Орловић је ставио у пуну светлост ову противуречност која постоји између њихове претеране трпљивости. према грчком влалици II њихове. претеране нетрпљивости. према. ерпеком владици. Наравно, п та се противуречност да објаснити. Словенско становишитво у скопаљекој епархији, као и у осталим епархијама, пристало је уз бугарског владику поглавито зато, што није пмало другог избора него између њега п једног грчког владике. Оно није гледало у бугареком владици предетавника бугарске народности, него предетавника. словенске цркве. Према томе није ни најмање. сигурно да би оно остало верно бугареком владици, ако би се поред њега јавно један српеки владика, који би, ес исто толико права с колико и он, представљао словенску цркву. Без икаква се претеривања може рећи да је грчки владика у Скопљу био још корпенији Бугарима него Грцима; одбијајући од себе Словене, он je Omo главни узрок њиховом прелазу у Егзархију. И нехотице. он је служио интересима. бугарске пропаганде, и онда је сасвим разумљиво зашто Бугари нису никада. протестовали против једног тако драгоценог мада несвесног ćaвезника. Исто је тако разумљиво и то што се онп оволико боје српског владике. Оставимо на страну то, да ли маћедонеки. словени, по својим спмнатајама, више нагињу нама или Ђугарима. Hame казивање да они нагињу више нама, вреди управо толико. колико и бугарско казивање да они нагињу више њима. Ми нећемо, дакле, тврдити xa су српске владике опасне Бугарима због тешње народносне заједнице у којој стоје се маћедонеским словенима. Они им и незавпено од своје народности могу бити опасни, већ због те околности што су добили благослов Патриаршиије. Од самог свог почетка, Егзархија је обележена као шизматичка црква; HB TOP разлога, њу су прихватили само онп маћеонски словени код којих је племенско осећање било надвладало религиозно, — остали,