Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 795

година како она лута без плана у својим тежњама пи без доследности у свом раду. Њени најугледнији представници или су налувене незналилце, пили су дреки пустолови, или су ĆyXxH методични. ретори, који се клоне „сиротиње, мислилаца, идеолога, апостола, великих идеја п великих осећаја.“ Ово досад је сасвим тачно. Али по мишљењу. Ернест- Шарла требало би класпрати ВалдекРусо -а у ову последњу врету. Оваквом не само строгом. но нетачном мишљењу објашњење је ово. Ернеет-Шарл има сувише духовитости, једну нарочиту врету луховитости, која му смета да буде непристрастан. OH погчињава све тој духовитости, која се циничким задовољетвом тражи п измишља. у човеку оно што је у њему емешно. слабо, неспретно пли ружно, направи од њега жртву, коју треба немилосрдно изнети свету на ругло. Ta опасна наклоност да своју духовитост у свакој прилици по над сваким „вежба“ свети се овом даровитом писцу на тај начин што га често наводи на погрешне закључке. У студији о Валдек-Русо-у има тако тих погрешних закључака. Али као да КЕрнеет- Шарл почиње да се ослобађа својих старих навика, и читалац, п ако не увек потпуно убеђен пшичевим. разлагањем, оставља ипак књигу слажући се е њим на многим местима. О Валдек-Русоу лоносимо у овом броју на другом месту нарочити чланак.

Мисија Италије, од Г. Повнкова, Милан, 1902, Тревес. 309. стр. 5 лире — О. овој књизи која је занимљива п по своме пипецу попо свом предмету, нарочито за нас Србе који се у многом погледу налазимо у сличним приликама у којима п Италија — вели талијанска критика: — Ова је књига. једна. смишљена, дубока, врло подробна, можла мало оптимистична, студија економских. политичких, пнтелектуалних и моралних прилика у Италији. Писац који добро зна Италију. разматра са нових гледишта озбиљне проблеме што се гамо решавају, износећи пекрено талијанске јаде, устајући међутим против песимиста. који их сувише увеличавају. Пориче тобожњу лекаденцију Италије п такозване латинске расе, о којој вели да не постоји нити је постојала. Потом, у једној емелој студији, говори о садашњим приликама "у. Италији што се тиче спољње и унутрашње политике, рата, интелектуалнога застоја и деморализације. У последњем одељку књиге реч је о националној експанзији Италије ио њеној интелектуалној и међународној мисији. Цело је дело пуно цифара, али и идеја.