Srpski književni glasnik

96 СРпски“ Књижевни. Гласник.

Arbeit und Rhyitbmusı von Karı Bučher. Ш АП. Но (Тешћпег). 1902. — За три године изашла су три изтања. ове интересантне књиге, у којој се третирају иигања о постању поезије и музике. Бихер заплази у далеку прошлост тражећи прве клице њихове и сводећи њихов. постанак на оне звуке, који прате покреге у раду, особито онда када је то везан са непрестаним прекилдањем напора и даха. Такав рал често прате ритмички телесни покрети, који преносе свој рптам на оне звуке пили речи, које су се уз њих развиле. Ова. је основа даљем развитку песме и музике. П ако није лако признати да је овакво тумачење постања. поезије и музике једино могућне и вероватно, инак теорија Бихерова заслужује потпуну пажњу и ми препоручујемо његову књигу нашим читаоцима.

католичанство и ХХ век. — Занимљив је бој који у најновије време бију међу собом католички теолози. „la

је „нешто труло“ у Католичкој цркви казује у раније

лоба. појав Реформаније у историји. Али ни после коначног оцепљења. протестаната, ни после Вестфалског мира није се утишала бура у научним католичким круговима. Од осамнаестога века се и у ширим круговима непреетано по жестоко расправља питање о одношају Кагтозичке цркве према модерној култури. Са говорничких столица, почевиш од парламентских клупа до столица по каванама, п по новинама пи књигама, оптужују католичанство да је оно криво што се просвета у народу не шири брже и енажније. То је побулило више католичких учењака да изиђу на среду са предлозима за реформу. Међу најученијима. је досадашњи професор на бечком теолошком факултегу, Алберт Ерхард (Ећегћага), који је лане у октобру излао nipbury: Der Ratholiečismus und das zwauzuvgpste Јанташњбег ли треће шет kirechlichen Епетујектене der Neuzelit. Pengo" je која књига ове врсте у новије доба толику буру подигла у читалачком свету као ови назори католичког свештеника и учењака, о томе, како треба реформисати Католичку цркву да би се измирпла. са духом данашњег времена. За осам месеци доживело је големо дело дванаест _из(ања, а. пре неки дан изишла је и хиперкритика, одговор противницима: Liberaler Katholićismus? Ту се Ерхард брани од нанадаја да он застуна гледиште либералног католичанетва. Католички научни свет поделио