Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. #97 се у две етранке; језупти и Лигоријанци, са благословом бечког архиепископа, жестоко ударају на јеретика“, а слободоумнији и непристраснији етоје на етрани Крхарловој. међу првима бечки војнички викар, Белопотонки. „Слободоумнији“ је речено у смпелу католичком; јер тек чатајући КЕрхардову књигу добије човек јасан појам о томе, колика је затуцаност ултрамонтанеских кругова, кад човека. са тако клерикалним и, крај све учености, назадним мнелима, жигошу „јеретиком“ m називају „либералним.“ Ерхарт се у главном не одмиче ни у чем од учења католичке цркве; шта више, труди се: тдегод може да историски H пеихолошки. докаже, како је католичка вера „једино спасавајућа“, а сптнице које се већином тичу спољних обреда и спољашњег уређења. хијерархије не засецају у догме или верека питања.

Кад човек прати ову љуту борбу. њему постаје јасно, како су католици тако чврето уверени да су сви остали људи осим њих заблуделе овце. Писац ових редака доживео је ту скоро један ситан, али карактеристичан случај, који му се у први мах учинио скоро загонетан. У једној женској школи питао је католички свештеник на ипсинту девојче: „А шта. ће бити с онима, који не верују у једино еспасавајућу веру““ и био је задовољан с одговором : „Доћи ће у накао.“ "Такве се ствари лако разумеју уз помоћ оваквих полемика.

Две расираве. Др. Ј. Цвујића о Балканском Полуострву. — У УБулапезђегтећее Бечке Академије Наука изашле су две расправе Г. Цвијића, једна Тесбеопкеће Уогсиле 1п дет Нћодоретавне, и друга Die Dinarigeh-albanesisehe Већатипе. У првој се излажу раwe родопеке масе према млађим набраним планинама п установљавају тектонски процеси родопске масе. У другој се расправи износи да динарски планински. систем није целита, као што се увек мислило, већ се састоји из две систоме: из Динарске И врчко: албанеке. Лаље се говори О набранилм борами, О утицају резистентни коглина IL Износи ново мњење о постанку Јадранскога мора. Ове радове приказао је Академији Наука председник Академије Е. Сис. — Уз ове две расправе поменућемо трећи рад: Die Foršebungpsreisem auf der.Balkanhalbinsci, noju je изашао у берлинском Zeitschritt tir Brdkunde. њему је преглед свих нутева и, пзмеђу осталога, ново мњење о прелазу Карпата у Балкан, противно Спеовој теорији.