Srpski književni glasnik

s09 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

Тошке јарац — кад би се попео на сандук испред ћијМошиног дућана да бретп лишће са млада дрвета — вамо би га он сматрао п држао, због оне његове браде и физпогномије, за јарца. И кад год би му се ћир-Моша приближно да га отера са сандука, јарац не би бегао, као што би бегао од каквог другог кршгеног створа, него би се исправио Ha стражње ноге, HM накрививши главу, готов био да се туца п боксира се ћир-Мошом као са сваким другим јарцем. Тада би ћир-Моша, као паметнији, попустио, и баталио силу, оставио би га се реч'ма: „Иди бестрага! Дјавол да ти носи!.. И оћи да ми уједи!“ на би се вратио у дућан. Јарац би п даље брегио, а ћирМоша из дућана изгледао: хоће ли пандура откул вилети, п тужио би се, да у овој земљи нема ни власти

нп заштите. — „И плати порез, и дај комору, и ајди у војску -— гунђа ћир-Моша; а дођи једно зуљумћар, вели показујући на јарца, — и Србија слободија, — а ти не смеш пред твој лућан!!!...“ — На јарца ce угледао и

луди Мемет; п он, којп је мало говорио, кад би год прошао крај ћир-Моше Абеншаама, одмах би се ухватио руком . за бралу и завречао јарећим гласом „Мееее!“ И какво чудо онда што је п оштро око уметника, елпкара којп је сликао иконостас тамошње пркве, запело за ћијрMomy п маркантну и интересантну физиогномију његову. П он га је узео, у слици Христос пред Пилатом, за модел оног чифутина, што се највише петакао пепред евију по највише унео у Пилата, па се колико га грло доноси, дере: „Узми овога, а дај нам Варраву!“!

Да. ћир-Мошу је свак живи знао пи познавао. Ко га

је само једаред видео, тај га више није могао забо-

равити! Морао га је запамтити. Ако ни по чему, а оно га је, вала, морао уочити пи запамтити по оном његовом празничном „анцугу“, јединственом анцугу у граду. који је ћир-Моша редовно облачио Суботом, јер му је тада празник. па пи Недељом, јер му је тада, по наредби ај-

По Луци УУ 13.