Srpski književni glasnik

Ћир-Моша АБЕншлам. 805

хијерејског сабора. (која је наредба и њега обухватила) био затворен дућан. Из далека још могао га је свак уочити и познати по оном џубету опточеном лисичином, које је џубе огртао ћир-Моша и о Илијнеким врућинама; даље, по оном његовом прелуку пи оним алватним пантааонама (које је он звао: панталамуње). И капут п прелук и панталоне све беше од једнога штофа: од солидне п као кожа дебеле венецијанске чохе, којом су се, можда. некада, тапецирали спцеви у каруцама, чохе која се пзрађивала до кампоформпскога. мара, и од које је један, можда. баш последњи, комад купио још лед ћир-Мошин. П то дуго стајало у породичном долапу, и тек унук пети ћир-Моша. Абеншаам, о ком вам сала говорим — скројио себи од тога комада хаљине.

Чоха је била солидна, неподерима. Преживеће и само тако жилаво јеврејско племе. За то је ћир-Моша поноспт и задовољан том чохом и тим анцугом. И слабо га се тицало што је чоха „карирана“, и што. је „карирунг“ тако крупан, да га не би изабрао пи понео ни најоригиналнији и најексцентричнији Енглез, пошто он (ћир-Моша) изгледа из далека у том оделу налик на оне прописене оковане фуруне у казначејеким канцеларијама нашим. Ништа га то није женирало, шта више, он се поноспо тим хаљинама п том чохом, и мило му било што нико више нема нити може пмати хаљине од тога штофа. П кад му је долепотипсани једном пришао пи учтиво га запитао: где се може добити такав штофу7 hup-Moma је повукао два три дима из своје робијашке дрвене муштикле, задовољно погледао по штофу п после мале почивке, махнуо руком п кратко и хладно одговорпо: „Нема“ веће !“

Као таквога, у таквом оделу, познаје га свет Суботом и Недељом. Али је он добро познат и радним и пазарним“ даном, —- онда кад je y свом елементу. Јер недељом пи празником он није онај прави и потпуни Абеншаам; он је тада као — опростите ми за израз као шугав, јер је без посла. Нема „кшефта“ или „алиши-

117