Srpski književni glasnik

#14 СРпПпекКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

— Једанаест и четрдесет и девет — рачуна Јевта — то су шездесет —— и сручи кусур у свој новчаник, па се диже од стола. Сад сам ти равно дукат дужан... Збогом !

Кафеџија остаде убезекнут. Променпо му дукат, вратио кусур — а дуката није ни видео! Стоји као пањ, гледа за њим, гледа по публици, као да би јој хтео рећи: „Море, видесте ли, људи, шта овај учини. Откуд му тај памет, што рекао чича Срећко“! А за тим се прекрети, грохотом насмеја па рече: Буди Бог с нама, каквих ти нас нема!

Таквом газди прави је анђео хранитељ био Наум цалкелнер. Јер он ником није на зајам давао, од свакога наплаћпвао, и нико му се није могао измаћи п забушити га — нико, па ни сам дреки госп. Јевта Цивил. И њему је доскочио Наум. Неколико пута га је усекнуо тако, да је овај после реловно плаћао а све нередовније долазио, док напослетку није са свим престао да долази, као што ће следеће испричано посведочити.

— Науме, na илатим! рећи ће му јелном г. Јевта Цивил. Имао сам три пива...

— И она ирва трпи! подсећа га тихо Наум Која три“ продера се г. Јевга.

— Она пре мезета! вели му јачим гласом Наум. — Три сам имао... вели Цивил. — Шест сте имали! тврди Наум.

— Ваљда. ја боље знам! осекну се на-њ г. Јевта,

који сам сам пи пио п бројао. — Ево, рече и показа три палидрвца која стајаху пред њим. Знам ја вас келнере!.. За то ја сам бележим. Ето... Колико палидрваца, толико пива...

— Молим вас. Бележим и ја, вели Наум. Ви бележите испред вас, а ја иза вас. Ево! и показа осталима, На вашем крогну од кошуље. — (Госп. Јевта је био дугачке шије п“за то носпо праве високе крогнове, и то је било врло згодно за бележење по њима.) Три'пре мезета,