Srpski književni glasnik

ЋирР-Моша. АБЕНШААХМ. 813: „лаекал-Наум“), где је пзучио како се прави кашкаваљ. п одонда се Наум једнако носио том мишљу: да дагне у Србији једну фабрику спра кашкаваља којом би исти снуо страни „Швајцеркез.“ Чак и молба за позајмицу једне повеће суме од државе, постојала је, кажу, у скупштинској архиви. Био је, дакле, то младић који је. тако рећи, био на ситу и на решету, али за то ипак остао веран и поуздан, десна рука своме газди.

Његовом оштром и проницавом оку није се ништа измакло. Био је, тако рећи, психолог своје врете, — колико је, то јест, њему као келнеру за његов посао и позив требало. За кратко време по доласку његовом он. је упознао све госте, његове кондупте о њима. биле су врло тачне. Није много времена прошло а он је п похватао п растерао све муфташе п рђаве платише, нарочито оне сталне посетиоце пивнице, оке који су навикли на извесну меру чаша или криглова пива, п који без те мере нису могли живети, и нису бирали средства да до њих дођу. А било је таких доста. Ни сам газда Главоња није могао с њима. изаћи на крај; гледао је својим очима како му мал пропада, — и није знао наћи лека томе.

Међу тим муфташима. било је и врло вештих п дрских, правих виртуоза не само да више попију а мање плате илп да мало попију а ништа не плате, —- него је било п таких, који много попију, ништа не плате па још приме чак п кусур, или дреко узму још новаца на зајам.

Такав је био неки господин Јевта из војеног слагалишта, цивилни чиновник, зато су га п звали госп. Јевта Цивил, а звали су га још и „Слана џигерица“ јер је обичавао много пити (а мало или нимало не плаћати).

— Газда Главоња! викну једног дана, на поласку из друштва госп. Јевта. Цивил, а извадио новчаник из џепа. Да платим! вели, и држи. полуотворени новчаник у руци. Види, Бога ти, за кусур!л. Имао сам једанаест пива...

— Хвала лепо, извол те! вели кафеџија. Једанаест пива, једанаесег гроша; п ево вама четрдесет п девет

гроша...