Srpski književni glasnik

216 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

не елутећи, јалан, ко га је узео"на око, и шта му се све спрема.

Онај Наум .цалкелнер“ он га је био узео нешто на око и од више дана га пазио п поематрао. Пало му беше

у очи, да ћЋир-Моша нешто одвише много кафа пије. Није

могуће, мишљаше у себи Наум, да ће се ћир-Моша толико бацати у трошак. Сваки дан по десет и више кафа попити, — то некако не личи. штедљивом ћир-Моши. „Није без ништа!“ рекао је у себи Паум п решио се да припази мало боље и на келнере. Мало мало па тек му лонесу три или четири празна филџана п увек један са

марјашем ; пио веле кафу Ћћир-Моша. — Ту или келнери краду п лажу, мишљаше Наум, — пли ћир-Моша није

трговачки пеправан. За то још боље обрати пажњу на ћир-Мошту. И допста га укеба; похвата му марпфетлуке.

Ћир-Моша донета није попио те толике силне кафе које су на њега гласиле. Он би попио једну, две а највише три дневно. Па ипак се свакога дана неких десет његових филџана са марјашем доносило у келнерај!..

Ћир-Моша. се бацио п овде на тековину; делпо je чист ћар са кафеџијом. А ево како. Он би ушао у кафану, сео, завио цигару и поручио кафу (а некад п не би ово последње урадио), а после би гледао испод ока по столовима. одакле су се људи дигли и отишли а сетали празни филџани. Људи попили кафе, оставили уз филџан по два марјаша, ma отишли, а ћир-Моша увардао, примакао се тим филџанима и из свакога узео марјаш а мајјаш оставио; пола себи а пола газди. Тако од времена на време уђе у кафану, покупи марјаше п изиђе напоље. Еле, тако које пре а које после подне, — ћир-Моша je лепо годинама зарађивао тако дневно по два три гроша чпете добити!

И то је годинама трајало, читавих шеснаест година све до келнеретвовања. Наума „цалкелнера“, управо док га Наум није увребао п својим очима видео лукавство ћир-Мошино.

— Нема, нема! рече му једнога дана пронично Паум