Srpski književni glasnik

ЋиИР-Моша АДАБЕНИХАМ. А

баш кад је ћир-Моша ceo поред једнога филџана. у намери да придигне марјаш. — Узео сам ја већ. Нема два цалкелнера у овој радњи, ћир-Мошо!... Нема...

— И што нема 27! пита ћир-Моша правећи се наиван.

— Нема оно што ти мнелиш! вели Наум. Доста је за данас четири марјаша.

— Не разбирам што збориш. —'0О, Боже! Да си како Јевреј прекрстим! вели и састави три прета. Што зборп овај 7 пита ћир-Моша. околину 7

— Ке, хаџијо, видро! Не разбираш!... Ама ја тебе разбирам!... А откад ти, бре, уђе у ортаклук с газдом 7

— Ајли, ђавол да ти однеси! вели љутито ћир-Моша.

— Хехе! Дође и теби, иџијо, реп у кљуеу!..

— И иди од мене! Шта говориш безобразно!...

— Од сал више да нисте пеклп кафу за аџију! наређује налкелнер Наум осталим келнерима у свом подручју. Јесте ли' разумели“... Ни за марјаш, ни за дукат.

— Разумемо! рекоше подручни келнерп у један глас.

— И за штог7 И шта је то 7 чули се п протествује ћир-Моша. Да си прекрстим!..

— "То ти је! рече одлучно Наум.

После овога настаде препирање и безуспешно правдање. 'Ћир-Моша се бранио п правдао, али Наума уверити није могао! Наум је остао стално при томе: да је ћир-Моша. Абеншаам злоупотребио своју повластицу: да је подметао туђе кафе као своје п крао са тасница од сваке таке кафе по марјаш п тиме годинама штетио све релом кафеџије и комшије своје.

Наум му је непобитним доказима доказао то, притеpao га уз дувар, ухватио га у све четпри, — и ћир-Моши све врдање пи правдање није помогло.

Док је ћир-Моша роптао и обраћао се осталим столовима тужећи се на неправду п белај, Наум је кредом рачунао: колико је накрао ћир-Моша за шеснаест година, рачунајући по десет марјаша дневно!

— A тако ћемо!... роиће ћир-Моша.

— Тако! вели Наум.