Srpski književni glasnik

#30 СРПСКИ Књижевни. ГлаАСНИК. рени излетима, п у великом салону беше остао само један енглески пастор — који је ћугећи играо са својом женом дама, док су његове многобројне кћери, с кецељама од небељена платна о врату, журно писале позиве за скорашњу евангеличку елужбу — и један млад Шведац, упалих образа, блед, који је тужно гледао у ватру, испијајући грогове е трешњевачом п селтерском водом. С времена на време по који закаснели туриста прешао би преко салона, се мокрим доколеницама, с мекинтотем са кога се цеди вода, пришао једном великом барометру који је висио о Зиду, куцнуо по њему, погледао у живу да види какво ће време бити сутра, па пренеражен отишао да спава. Пи једна реч да се чује, никаква знака живота. сем пуцкарања ватре, уларања смрзнуте кише O прозоре, и гневна жуборења Арве под сводовима њенога дрвеног моста, на неколико метара од гостпонице.

На једанпут отвори се салон пи уђе вратар са сребрним шипритима, натоварен торбама, покривачима, а за њим четири алпиниста. који су дрхтали од зиме због наглог преласка из ноћи и хладноће у светлост п топлоту. „Господе Боже! Да страшна времена...

— Деде, шта има за јело!

— Загрејте постеље, брзо!“

Говорили су сви у један мах испод својих кушака, памучних капа, капа с ушима, п није човек знао кога пре да послуша, кад их један омалени дебељко, кога су звали председником, ућутка вичући јаче од њих.

„Пре свега, донесите списак путника!“ заповеди он; и прелиставајући га укоченом руком он стаде гласно читати имена путника, који су, за последњих осам дана, свраћали у гостионицу: „Доктор Шванталер и госпођа... Опет!.. Астије Реи, члан Француске Академије...“ Прегледао је тако две три стране, пребледивши кад би му се учинило да види име слично ономе које је тражно; на послетку, бацивши књигу на сто е победоносеним. осмехом, овај човечић стаде подигравати као дете, што је