Srpski književni glasnik

'Рпоски КЊижевВ УЛАСНИК. ( ки Књижевни |

умро у дубокој старости, стар преко осамдесет година (око 130 год. по Хр.). Осим тога вероватно је да је Јувенала један од царева под којим је он живео прогнао пз Рима. Прича каже да је тај цар у неким песниковим стиховима. против једног Домицијановог љубимца глумца нашао алузију на себе пи неког свог штићеника. Услед тога био би Јувенал, али под видом одликовања, као трибун једне кохорте (командант једне трупе пешадије од пет стотина или хиљаду људи), послат у Миспр. У. случају да то прогонство није измишљено, оно се моглодесити само под Хадријаном (117—138 год. по Хр.), а не пре. Напослетку могуће је — ако један натпис није лажан, и ако он говори о нашем а не о неком другом Јувеналу — да је Јувенал био већ раније командант једне кохорте, и да је неко време заузимао висок положај у општинском часништву свог родног места.

Под именом овог великог песника. сачувало се нама шеснаест сатира. Али према једном мишљењу новијег доба свих шеснаест неће бити његове, него ће од њега бити само десет, а остале су од неког другог, слабог сатиричара. "To мишљење биће, по свој прилици, тачно, и ако има данас много више противника него присталица. Поменуте две групе разликују се п по предметима које третирају, и по стилу, тону тако, да их није могао један песник испевати. Док прву састављају мајсторске сагире о најозбиљнијим темама, дотле су оних других шест просте сатиричке декламације какве су младићи састављали ради вежбања у ретореким школама, с незнатном садр:кином, без укуса и духа. Невумњиво Јувеналове сатире су песме од по неколико стотина стихова, најмања од сто педесет, а највећа, која је у исто време два пут већа од највеће после ње, од преко шест стотина стихова. У тим сатпрама Јувенал црта поквареност п недостатке савременог Рима, а особито у доба Домицијаново: у првој говори у опште о томе, у другој о покварености мушких, у трећој о неугодностима. грала Рима, у четвртој о Домицијановом сенату, у петој и деветој.