Srpski književni glasnik

ДеЕЦИМ Јуније ЈУуВЕНАЛ, 857

о одвратном поступању патрона према својим, клијентима, у шестој о пороцима и недостатцима женекиња, у седмој о тешким материјалним приликама у којима су тада живели песници пи у опште људи од књиге, у осмој о правом племетву, које се састоји у врлинама а не у плавој крви, напослетку у једанаестој о гурманима и раскошнима. у јелу.

Прва је сатира као неки предговор к осталима. У њој нам Јувенал објашњава зашто је постао сатиричар ц шта ће бити предмет његовим песмама. Њега. је огорчење натерало да се лати пера. Тешко је не писати сатире (познато (difficile est sattram non scribere), Bemil OH. кад човек види евнуха где се жени, велике госпође где силазе у арену па се ту боре са животињама, свог некадашњег берберина где богатством надмаша. све римске патриције, измет као што је Криспин да носи охоло на плећима тиреку порфиру и на претима тешко претење! Да си од гвожђа морао би ускипети кад серетнеш адвоката Матона, тог дебелог парвенија. који је пепунио носила, пли оног денунцијанта који је опањкао свог патрона, те је тај моћни човек пропао, п који то може учинити и се осталим великим људма, те га зато Каро хоће да удави поклонима, да би га умилостивио, а „larmn му од страха уступа своју жену. Пеесника обузима бес који не уме да пскаже кад сагледа у пратњи масе клијента тутора који је своју пупилу опљачкао и начинио је проститутком. Или оног Марија, који је због глобљења у провинцији осуђен: он је изгубио тако част али му је новац остао. Како могу да пишем, пита он, епске песме, о Херкулу и Диогену, о Минотауру, како муче у лабиринту, о Икару и његовом оцу, чувеном ковачу (као други несници његовога доба), кад видим мужа где подводи својој жени и где будан рче и прави се да спава, да би га њен љубазник оставио за наследника 7 Њему дође да стане насред тржишта и да извуче хартију за несму, кад види оног тамо што је све проћердао на