Srpski književni glasnik

SB СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

коње, па ипак јури на колима Фламинијевом улицом, пили оног фалепфикатора кога носе шесторица у носилима и KOJI се тако наместио да би човек мислио Мецена. је, или ону велику госпођу која је отровала мужа. Ако хоћеш данас, каже он, да напредујеш, учини какав злочин, јер злочин доносп сад палате, богате ручкове, сребрнарију. велика имања, а поштење Će само речима хвали. И да немаш песничког дара, теби ће испод пера потећи стихови: толика је индигнација. Толико порока колико има у његово време није никада било. Каква на пример страст за коцкањем мори Римљане! Карташима није више довољна њихова кеса, него кад оду на картање они понесу касу

Они тубе на једанпут по сто хиљада гроша, а свога роба пуштају да цвокоће од зиме. Па какве виле зидају богати људи, колико на ручкове троше: међутим на клијенте који чепају пред њиховим вратима они чине највећу штедњу. Пееникови савременици гледају само на новац; новац им је све пи сва, колико ко новаца има, толико п вреди. Дојучерашњи роб претпоставља се поштедостојним високим чиновницима, јер има већу ренту. Још мало па ће новац имати п свој храм, баш као што га имају и Брлина, Побела, Мир, Слога итд. А шта да каже за клијенте Спромаси људи! Како понижава њихов начин живота, а шта они добивају од патрона7 Понеки вуку своје жене, болесне, одмах после бабиња, кроз целу варош, да би изазвали сажаљење. Један опет тражи милостињу за своју жену. која се тобоже налази у затвореним носилима. Он вели послужитељу који дели милоегињу: „Ту је моја јадна Гала; пожури, молим те. Штаг ти не верујеш“ Гала, промоли главу... Но немој је узнемиравати, заспала је!“ (али и та не пали више). На ручак ће патрон ретко позвати клијента, који толико За тим гине. А не би га ништа. стало, јер има за ручак целог дивљег вепра. Али зато што толико ждере и дешава се тако често да патрона удара капља. У поропима и покварености, завршује он, будућа покољења. неће моћи да превазиђу наш век: поквареност. је до-