Srpski književni glasnik

~

ДвЕ КРАТКЕ ЦртТИЦЕ С НЕМАЧКОГ. 19

кључно би рачун. Али је А. Ф. Х. Мајер био сувише солидан човек, и морао је ствари ући у траг.

Он се не без муке диже п пође ка дугмету од слонове кости електричног звонцета.

Собарица промоли главу кроз врата:

„Господин Мајер заповедају 77

„Замолите госпођу да буле добра да дође овамо.“

После неколико минута, у божићњој јутарњој хаљини, исто тако округла као п њен муж, с врло доброћудним лицем, појави се жељена госпођа, п он је посвети у своје мучне недоумице. Обоје сад почеше да испитују рачуне, па онда своје памћење; али ни Хајни ни Мали не могоше да реше загонетку.

Најзад она рече:

„знаш шта је, Хајни, можда ће знати Лилика 7 Сад ћу ти је послати.“

Наскоро за тим појави се и Лилика, мало зловољна, јер се баш спремала да пође по једну своју пријатељицу, да заједно иду на Русовљево острво! на тоциљање. Са капом од крзна мало накривљеном на својој кудравој глави, у испупчено затегнутом пи крзном опточеном жакету, са претерано малим муфом на рукама, стајала је она пред својим оцем — од главе до пете богата наследница.

„Зашто си ме звао, тата Ја заиста немам много времена на расположењу.“

Он је задовољно посматрао. Одело није било јевтино, али му је ћерчица у њему тако лепо изгледала! С њеним загаситим и сјајним очима пи обрвама стајало је јасно крзно у контрасту, који је драж њеног лепушкастог и својевољног лица још јаче истицао.

„Дакле“ понови она с очитим нестрпљењем.

Отац јој разложи важну ствар која га је занимала, и упита је најзад да ли може да се сети још каквога

предмета.

Она прену у смех.

.Е Место за тоциљање у берлинеком Тет датењту.