Srpski književni glasnik

»

ПОЗНА ЈЕСЕН.

Каква је то жена тако оголела,

Окроз покисла, с тугом на лицу јој жутуг Јесен!... Сузе. црне руке сасвим празне, Ко да ће у прошњу по каљаву путу.

Њено ведро чело с јада потамнело; Дубоко јој око од плача уса 107 Богата владарка имала је свега, До наге је душе време опљачкало.

Каква беше ес гроздом зрелим у десници! Каква с крупним класом зрела кукуруза! – Са пшеничним влатом!... Гробу иде · Оголела, јадна, с потоком од суза.

ЈЕЛЕНА.

“ 4