Srpski književni glasnik

– ДРТУР БАЛФУР.

Од писца ових редова није било очекивати да политику узме - озбиљно: с те трансценденталне висине на коју се он ставио, она је изгледала једно јалово трење за које се само још напвни људи могу интересовати. Немогуће је с више омаловажења говорити о тежњама политичара да својим свесним радом припомогну друштвеном напретку, него што је то учинио тај политичар по занимању у својој ректорској беседи о „Напретку.“ По његовом мишљењу, државе западне цивилизације дугују све своје напретке научним окрићима, пидустријским изуметцима, наеељавању нових контппената Јевропљанима, оним лаганим менама у веровањима и мишљењима која се врше сама од себе, под притиском несвесно нагомилавана пскуства. Ралња политичара била је готово без икаква утпцаја на њихово напредовање. Треба само обратити пажњу на ту околност, како су државе западне цивилизације, Beлика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Белгија, имале свака друкчију политичку историју, а опет све дошле до истог друштвеног стања. Тих пет народа немају ни исти језик ни исту веру ни исто порекло: прошли ~ су сваки кроз друге логађаје, п живели су сваки под a другим установама. Ипак зато сви се онп данас налазе на истом ступњу културе, имају иста друштвена питања | да реше, а еве разлике у материалном благостању њиЕ: j хових чланова долазе од разлика у њиховом положају,

Ди

клими и другим природним околностима, а не од тога што су они, на разне начине, решавали поједине политичке спорове у којима су се њихови чланови били горко испозавађали. Уверење филозофа ХУШ века да разум треба да руковоли људско друштво у његовом напреловању, јесте пријатна самообмана. О том руководству разума могло би бити озбиљно речи само у том случају, да је наука утврлила законе друштвеног развитка; међутим, и економија и соппологија још су врло далеко од сазнања тих закона, а баш ако их једном и пронађу, ти ће закони бити потпуно разумљиви само уском кругу стручњака, који, врх свега, неће моћи извући из њих оне практичне