Srpski književni glasnik

Фр и. и

“=

ка СЕ СРЕ О

#

HP:E AO" з КАКО ДА СЕ ПОМОГНЕ НАШОЈ НЕЈАКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ.

Стање, у којему се књижевност српска данас нахоли, такво је, ла сваком петинеком и увиђавном пријатељу ЊЕ њезином мора бриге задавати. За свакога, ко се не Ри води за ласкавим оценама, са којима еу књижевни лк– O стови наши тако издашни, јасно је, да је у њој настунио застој, ла књиге што се данас у нас пишу нису оно, mo би требало ла су: здрава душевна храна, иружена натеми | просвете тако жељном и тако потребном народу. Са свим | природна, тако рећи неминовна последица тога, па i немар, који је у народу наступпо према књизи, који, по i опет, са своје стране, чини да књижевна продукција нам бива још лошија, но што би већ по себи била, што иза зпвље још већи немар, којп доноси собом „још лошију. пролукцију, тако да ми у књижевности. идемо од зла. на сусрет горему. под <>

Па докле тако“ Можемо ли и смемо ли ми, „бин а тако рећи, скрштених душевних руку, гледати, како наша : књижевност сваким даном све то више. опала, гледати, JON велим, пута, а не потражити пута и начина да. joj no- RM могиемо 7 Пе, то He можемо, то не смемо; дужност | аи РК сваког родољуба и пријатеља јој, да. јој потражи лека, не би ли пренула из мртвила и узела оног полета ЊЕ | стигла ону висину, која доликује књижевности. нај од А. ди чији је геније испевао оне песме, које су у своје задивиле васколики образовани свет. У томе реду“ ми хоћу да изнесем овде неколике мисли своје, ела бих т што хопрциео ла се ерпекој књизи помогне. Ја добро ћам сву величину задатка, као што ми, не мање, ле пред очима. свест да му скромним сплама својим. дорастао; али сам, се друге стране, исто тако и

_

i.

тежином дужности, којој треба омговорнти ни и

ње

АД Ра „| 44% % } SJ NME i Ров » "ши