Srpski književni glasnik

44. СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Сентандрејци, имућни и јаки, у стању су да се успешно

боре против самовоље мађарске господе у вармеђи, и да.

заложе и своја имања и своје главе за своје грађанске п општинске слободе. Мавро Јокаји, у роману КађКађу, опртао је те упорне и дуге борбе између слободне вароши сентандрејске и вармеђске господе, којој је она била трн у оку. Цар Јосиф П, у десетом параграфу упутстава издатих пештанској жупанији, наређује: „Pane и неунијатске Грке, који се баве трговином у овом срезу, нарочито у Будиму, Пешти и Сент-Андреји треба најбоље заклањати од сваке злоставе, јер они доиста воде промет за велику државну корист“. Они су поносити, готово охоли; међу њима постоји уверење да

им сам руски цар држи страну, и да им нико ништа не

може. Две најпознатије песме њихове јесу: „Будимпешта

равна, Сентандреја славна“, и „Ми же Сентандрејци, целог света славни“. Срби представљају велику и средњу · буржоазију, велико чиновништво и интелигенцију. и зато“

и доцније, када је српско становништво стало она-

дати, када се у првим десетинама прошлога века број ~

Срба свео на четвртину целокупног становништва, ерпски језик остао је службени, и Мађари, и Немци, и Словаци међу собом се споразумевали на српеком језику. Још за дуго време, добошар је објављивао наређења оп-

штинска на српском језику, и „боктер“, ноћни стражар, |

викао је по улипама сентандрејским: „Послушајте, гоеподари и госпође, десет сати прође! Бога, Тројицу хва-

лите, сами себе од зла храните! Ударило десет сати“.

Игњатовић је имао веома много љубави за свој славни родни крај. Будим му се увек привиђао у свет u лости историјских успомена, као седиште римеких легиона, као место где је Атила своје шаторе разапињао,

угарски краљеви лета летовали, а Ђурађ Бранковић је-

=“

! Од Јакова Игњатовића: Сентандреја, Летопис Матице Сриске, КЊ. 137 ; Одломак из Мемоара, Недељни Лист, 1879. — Моменти из ~

прошлости и. садашњости вароши Оент- Андреје. П. С. Ниш. 1903.

зе : 3 e из 2 22