Srpski književni glasnik
Download:
Enzeigen in BnLViewer
ПОСЛЕДЊИ ПЛАМЕН.
Што кроз душе нам струји летње вече, Грејућ нас срећом часа уживани, Док сунце жарко западу се кани И бледи зрак, губи се плам, мрак течег
Одахни: сад на грудма мојим, драга, Ко у окриљу љубави, ода'ни!
Све бриге беже; ми дремамо сани И у сну сласт нам ова има трага.
Донеће зима многе пусте дане, Бесунчане, ил' с тако сунца мало Да тек озари снег кроз суве гране.
Ал овај данак беше драган Јуна, До сржи га је сунце просијало, Сласт љубави и срећа срца пуна. Д. Г. Росети. (Превео с енглеског Др. Свет. СтеФАНОВИЋ.)