Srpski književni glasnik

НЕ ДИРАЈТЕ.

Света тајна са неба азурна Испунила девојачке груди,

И чежња се полагано буди.

Не дирајте! да не прене урна Са еновима невине плавојке, Ја знам шта је срце у девојке.

Безазлено девојачко око

С поверењем у свакога гледа, И усна се слатко осменва. Не вређајте! У души дубоко Нема бола, нема хладна леда. Оставите, нека чедо снива.

Стару песму без туге п сете

На ливади девојче попева: „Топло сунце над гором изгрева...“ Поштедите ! Јер то јадно дете Још се нада и још има вере. Пустите га, нека булке бере.

ДАН. ЈАНКОВИЋ.