Srpski književni glasnik

ша e e

O Циганима и о Њиховоме ДОСЕЉЕЊУ. 431

ваности индијске етнографије данас јасно толико да су Цигани грана оних многобројних племена индијских чија етничка класификација треба тек да се прецизира. Та су племена распрострањена у много милиуна по целој Индији, па и ако нису још са евим проучена ни по језику, ни по обичајима, ни по веровањима, ни по физичком карактеру ипак у свему томе показују са Циганима толике сличности, да се оне не могу узети ни у ком случају као случајне. Према овоме колевка Цигана је Индија, а они су једно индијско племе.

Што се тиче времена п узрока циганскога изласка из Индије, о томе постоје врло различите хипотезе које не доприносе много правоме познавању ствари, јер немају за подлогу никаквих докумената. Проучавањем пак циганскога. језика нашло се да је он на равној нози са седам новохиндуских дијалеката 6114], таћага ,репдајађа, 51014], гоцајега , ђепгађ и ошпгја, али изгледа да се. ниједноме од њих особито не приближује. С друге пак стране цигански се језик тако приближује овим дијалектима, да се може претпоставити да се свих осам дијалеката развило Ha истоме земљишту, под истим приликама. Излазак дакле Цигана из Индије, према томе, није могао бити пре но што се ових модерних осам ди-

(Вебтаз) итд. и губе се у гомили каста и племена, која Чине популацију Индије. „Дам“ је нар. свакојако племенско име као и Кол (Ко!) и Хо (Но) итд. што значи „човек“. У Европи су Цигани још практички каста, живећи засебно и женећи се међу собом, која живи на нарочити начин, која носи специфично име... Према томе нема никакве тешкоће у разликовању њих од осталог живља Док у Индији има најмање туце каста које живе више или мање по цигански, и које би се у популарној фразеологији могле назвати Циганима. Ако наша испитивања треба повести систематским путем, онда би нам циганисте морали објаснити, шта мисле кад говоре о Циганима у Индији. Да будемо тачнији морамо знати у чему се етнографски или антрополошки Цигани разликују од других више или мање номадских племена која скитају којекуда тражећи пашу, идући за својим послом или као носачи туђе робе.

(Мапа топ фу гееога ог апегоро!о са! вејеазе, свеска за децембар 1902 г. стр. 182).