Srpski književni glasnik

459 СРпски Књижевни Гласник.

јалеката већ развило, а TO је могло бити, како неки мисле, око 10. века после Христа.

Благодарећи околности што је данас цигански језик проучен, лако се може одредити пут којим су Цигани из из Индије прошли док су дошли у Европу. Елементи персијскога и јерменскога језика, које налазимо у језику европских Цигана, казују нам, да су у своме путу из Индије за Европу морали проћи кроз Персију и Јерменску, да су се у тим земљама задржавали и елементе њиховог језика апсорбовали. Кад су пак ступили на земљиште Европе они су се морали наћи негде на земљишту где је преовлађивао грчки језик. Ово се види из тога што у језику свих европских Цигана, без изузетка, налазимо елементе грчкога језика. То земљиште могло је бити само негде на Балканском Полуострву.

Време кад су Цигани дошли у Европу не може се знати. Они се помињу па Криту 1322 т., на Крфу 1346., у Румунији 1370. Ф. Миклошић мисли да је време циганског доласка у Европу морало бити много раније од ових годинал

Са Балканског Полуострва разишли су се Цигани постепено по целој Европи, а одатле још и даље чак до Америке и Аустралије.

Миклошић је поделио све европске Цигане у три наест група:

1 група грчких Цигана, ; По,“ румунских Цигана, Ш „“ угареких Цигана, IV «•„ моравеких и чешких Цигана, У -–, немачких Цигана, VI w пољеких и литванских Цигана, VII „ руских Цигана,

Он вели: Аиг дет Нег гећепдеп Еш иззе des griechišćhen auf die ZŽigeunersprachen folgere ich dass đie Zigeuner geraume Zeit, ich moehte glauben, dureh Jahrhunderte griechisehem Einflusse ausgesetzt waren (Čber die Mundarten und die Wanderungen der Zigeune” Kuropns, III, Wien, 1873. стр. 7.)