Srpski književni glasnik

О Циганима и о Њиховоме ДОСЕЉЕЊУ. 435

бави рударством; Аурар би означавало што и златар'!; најзад Лингури је дошло од влашке речи лингура — кашика, жлица, јер се баве и грађењем кашика. — Вере су сви пра-· вославне, коју су по свој прилици пренели чак из Влашке, јер не памте кад су им се стари покрстили. Сем језика и вере ови се Цигани разликују од других Цигана још и занимањем. — Влашки су дакле Цигани један пут прешли преко Балканскога Полуострва, настанили су се на земљишту Румуније, па се опет вратили на земљиште Балканског Полуострва, преко Дунава, у Србију.

Трећа врста Цигана су тако звани Бели Цигани, који живе само у неколиким местима у подринском округу. Они су се релативно скоро доселили из Босне где их такође има“. Говоре само српским језиком у босанском наречју што значи, да су свој језик, под утицајем српскога језика још у Босни изгубили. Вере су мухамеданске, коју су донели из Босне. Ови Цигани нису тако црне боје као остали Цигани, а има их и са свим плаве боје.

1 »Rudar und Aurar heist in Siebenbirge der Zigeuner, der Goldwšischerei treibt« (F. Miklosich, Uber die Munđarten und die Wanderungen der Zigeuner Europas, I, cTrp. 35.).

2 Цигани се у Босни деле на мухамеданске и хришћанске или Каравлахе (Кагаујасћеп). За ову деобу говори не само разлика у вери и предање, већ и разлика у језику. Језик којим се мухамедански Цигани служе има врло мало романског елемента, док Каравласи говоре покварено влашки. Први су по свој прилици још у ХУ в. дошли из Грчке преко Старе Србије, а друга су дошли у Босну из Румуније преко Бугарске и Србије. — На основу начина живота и антрополошких разлика мухамедански Цигани у Босни деле се на тако зване Црне Цилане (Бећугагле Zigeuner, Сегgaši, Gurbeti, Firauni) KOJM живе у полуномадском стању и говоре својим језиком, и на настањене или Беле Цигане (УУ ејзве 7Лаешпег), који су изгубили нагон за скитањем те живе стално на једноме месту и у чврстим кућама, и говоре српским јевиком (Тапбдеззргасће). (Види Die дзјегтећ-ипаамчеће Мопагећје шп УГоге ид ВИд, Бозпјен und Hereegowina. Neuntes Heft, Lieferung 353. Physische Beschaffenheit der einheimischen BevoIkerung von Leopold Glick, crp. 286 до 289, где се говори и о даљим разликама између Црних и Белих Цигана у Босни). И Ог. Фридрих С. Краус помиње у својим радовима на неколико места Беле Цигане у Босни.

; 28"