Srpski književni glasnik

436 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Они су се и начином живота и занимањем скоро изједначили са својим српским суграђанима.

Где што су у Србију прелазили и Цигани из АустроУгарске. Њих у Србијп називају Банаћанским Циганима. Они су долазили као трговци коња, а и као варалице, те би, нарочито о вашарима, трговали, варали и крали, а њихове би жене бацале карте и врачале. Њих није тешко познати, јер се одликују оделом које се носи у Аустро-Угарској у крајевима из којих долазе. Они се нису настањивали у Србији, већ су само по њој скитали, па се опет враћали. Тек незнатан део их је остајао, али тако незнатан, да се може рећи да их готово и нема, те их ја и не узимам у обзир већ их само овде помињем потпуности ради. — Њихов је долазак у Србију вечито забрањиван а расписом од 1 јула 1894 г. ПБр: 7200 њихово је прелажење у Србију потпуно спречено." “

Као год што у свима земљама има за Цигане врло много и врло различитих имена“, исто тако и у Српским земљама Цигане зову различито. Најобичније и најопштије им је име Цигани. И деминутиви од тога: Цига, Цигиш и Циле често се употребљавају, нарочито онда кад ко хоће да их дира, исмева или да се с њима шали.

! Збирка расписа полицијске струке, скупио М. С. Владисављевић, Београд, 1887 стр. 130

2 Коста Н. Костић помиње у пиротском округу још једну врсту Цигана: »Свако село у пиротском округу, има свога Циганина«< који им лети кује пољске алате; код Цигана у В. Ржани Црновунци поткивају своје дебеле коње; ти Цигачи по пиротским селима носе се као и сељаци (»белетина«), говоре већином српски, иду у нашу цркву, али се не крсте; бивало је прилика да се жене Српкињама, као што се и Срби жене Циганкама; народ их се тако „не гади“, као оних по вароши, тзв. ,турских“; носе већином српска или грчка имена (Стојан, Димитрије) и народ их зове »белим Циганима«. (Стара српска трговина и индустрија, стр 114, и 115.) Но о свим Циганима ништа више не знам.

3 Види о томе: СгеШтап, Ивбог Versmuch iber d. Zigeuner, cTp, 19—21.; Pott, Die Zigeun'r in Europa und Asien, I, crp. 26 —54. Pasp ti, Etudes sur les Tchinghianćs, CTp. 17—26 итд.