Srpski književni glasnik

О Циганима и о Њиховоме ДОоСЕЉЕЊУ. 437

Али сем овога Срби зову Цигане још: Фараони, Фираони, Фирауни, Вирауни, Фирге и Вирге, јер их сматрају за потомке Фараоновог народа. Даље: Мођупи и Јеђупци (у Црној Гори), Јеђупи (у Далмацији), Мађупшци (у Бару), Ђуаци или Јеђупи (у Македонији)“ по Египту. У шајкашкоме баталиуну називали су Цигане Аламанима“. — Још Цигане зову: Манге (Алексинац и Нови Крајеви), Габељи и Шманге (у Црној Гори).

Цигане скитаче називају Срби Чергарима, Чергашима, Чергашинцима (од турске речи черга поњава, дугачак шатор који почива на два ступа“, Катуњнарима (од арбанашке речи катун насеље, село), Гурбетима, Курбетима и Корбетима (од турске речи гурбет скитница, скитач“). — У доњем Добрићу близу Лешнице зову Цигане скитаче Лабинарима, јер једу меса од лабина (стрвина, цркнуте стоке). Цигани православне вере у врањском округу зову се Ђорговци.

Још Цигани имају имена по занимању, но о томе ће бити говора код циганског занимања.

Цигани сами себе називају Рома, у једнини Ром, што значи човек, али човек Циганин, јер човека друге народности Цигани зову мануш. Речју Рома називају се Цигани ма гле били, ма у којој покрајини света“. Али се и Цигани међу собом разликују, те по тим разликама сами себе називају Арлијама“, ако су настањени, п Та-

! Македонил, етнографил и статистика отљ В. Кунчовњљ, стр.114.

2 Српски Рјечник, скупио Вук Стеф Караџић, 1898. код речи Аламан,

3 Ђ. Поповић Речник турских и других источанских речи у Српскоме језику, стр. 252.

4 Реч аурбег је по свој прилици арапског порекла, па су је Турци усвојили. У арапском језику гурбет значи: туђин, странац, а значи и путовање у туђе земље. (Ђ. Поповић, Речник турских итд. речи у срп. језику, стр. 66.

5 Види шта о томе пише Paspati, Etudes sur les Tehinghiančs стр. 19—21.

6 Реч Арлија дошла је на сваки начин од турске речи јерлија или јерли, што значи онај који припада некоме месту, урођеник, земљак. (Ђ. Поповић, Речник турских итд. речи стр. 86.).