Srpski književni glasnik

Закон РЕДА У ИСтогрИЈИ. 439

узвишених умова, у којима прво сазревају велике мисли; сваку нову истину прво примају људи од разума и свести, па је тек много доцније прихватају и масе друштва, људи од осећања.

Први и најјачи утисци долазе с неба, и сунце и звезде са својим токовима јесу први редовни, правилни појави за човеково око; у астрономским појавима опазио је ум људски прве правилности. Астрономски закони постали су тип свих осталих области људеког ума; појам законитости скинут је с неба на земљу и међу људе; принцип кретања снесен је из астрономије у друге науке.

Философија се прво бавила највишим питањима, о постанку света, о праузроку ствари, и тек доцније силази она с метафизичких висина у плодније долине, силази с неба на земљу.

Историја човекова почела је на небу, кад су се богови уплетали у људске ствари и кад су звезде одређивале судбу људску; и кад је сишла с неба на земљу она је прво посматрала врхове друштва људског, који су се сијали на површини његовој, краљеве и аристократију. И тек у последње доба историја силази све више у дубину друштва, обухватајући све више целожупни живот народа и човечанства.

Као што је сва историја човекова почела на небу, тако су с неба долазили прво сви напретци и сва добра човекова; језик, писменост, ватра, земљорад, оруђа, све је то првобитно било поклон озго, све су то богови доносили и учили људе, и тек се је доцније увидело да су сва та добра човекове тековине, резултати дугих напора, бораба и искустава. И сам човек, прогресом ума свог, силазио је све више, од некадашњег анђела и изабраног створа божијег до последње, најсавршеније животиње, као што су првобитно и све данашње опште и обичне радње за живот биле првобитно свете радње процес генерације, произвођење ватре, земљорад, итд. па тек доцније са висине светиње силазе оне до општих животних потреба и постају обичне, место светих.