Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ о ЕНГЛЕСКОЈ. 453

где их срце вуче, шврљају по вољи. Виђају се на улици, код колачара, код кобасичара ; трче по пољу, пецају рибу, тоциљају се, купају се, траже гњезда. Господари су својега времена и свога новца, сами купују по штогод за јело, украсе за своје собе. Ако се задуже онда им, тако се прича, продају ствари на јавним продајама. — Иницијатива и одговорност; занимљиво је видети дечаке од дванаест година да се испну до човека.

Највише се ради осам сахата дневно; најчешће шест или седам сахата; код нас једанаест, то је неразумно. За момчића треба телеснога кретања; противно је природи нагнати га да само мисли, да се не миче с места као да је сакат. Један део времена проводи се свакога дана у атлетским играма, лоптању, трчању, веслању и крикету; два пут или трипут недељом читаво се после подне употреби на то. Славољубље се умеша; свака школа хоће да буде прва, те на утакмицама веслача или играча шаље брижљиво извеџбане и изабране дечаке. Харов је лањске године тукао Етон, нада се да ће однети победу и ове године. Данас, једанаесторица највећих и најумешнијих имају утакмицу са једанаест играча из Лондона; два заставника са заставама у руци обележавају границу; с обе стране стотина младића који пљескају кад се у игри успе. Ствар је озбиљна: противници су чланови једнога чувенога друштва за крикет, сви су вешти, снажни и хладни да је милина гледати; младићи имају право да се одаду каквом веџбању, које евршени људи узимају за главно занимање свога живота. У овој земљи има џентлемена који се владају у свему као какав грчки атлет; они се нарочито хране, не једу много,

чувају се пића, јачају мишиће и имају читав систем за своја веџбања. Кад се спреме, онда иду по Енглеској, па и у Америку, да се такмиче за прве награде у веслању или у крикету. Причају ми за једанаест другова који су ишли на утакмицу крикетара чак у Аустралију, као што су некада атлети из Пона или Марсеља ишли у Олимпију. — Ништа није чудновато ако се младићи