Srpski književni glasnik

459 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Још једна разлика: у нас су лицеји камена кутија у коју се улази кроз један једини отвор на коме је гвоздена решетка и вратар; унутра има неколико дворишта налик на дворишта по затворима, неколико дрвета, много зидова. Како је кутија увек у великој вароши, младић и кад изађе наилази на леп, на камен и споља као и унутра. — Овде је школа у маломе месту са стотину излаза у поље. У Етону око старога централнога дворишта, видео сам руже, бршљан, орлове нокте где се пужају уз зидове; преко зидова виде се росне ливаде и грдне столетне тополе; ту близу зелена и бистра река; на води лабудови; на острвима волови преживају ; брзак окреће и губи се на видику у шипражју. — У Харову је околина мање пријатна; али ипак има зеленила и слободна ваздуха; пет шест хектара ливаде својина су школска, на њој је начињено пгралиште. Сретам мале ђаке у црноме капутићу, велике у црноме оделу, на глави им сламни шеширић, не само по вароши него и изван ње, дуж ограда, на обали језера; по каљавој лакој обући види се да су непрекидно по пољу и по влажној ливади. — Младост код нас пролази под вештачким звоном кроз које понире морална п физичка атмосфера. једне престонице; код њих, у слободноме зраку, без затвора, непрестано у пољу, по води и у шуми. За развијање тела, уобразиље и ума врло је важна ствар здрава, мирна средина погодна свима њиховим невидљивим захтевима.

У главноме, човечија природа се овде више поштује а мање квари. У томе погледу, деца личе на дрвета из каквог врта енглескога, а у нас на подсечене и уређене алеје у Версаљу. — Деца су овде, на пример, слободна као и ђаци; морају долазити на предавања, присуствовати пропитивању, бити на ручку, а у вече доћи у одређени сахат и ништа више; остатак дана могу провести како им је воља. Слободно време мора бити и за задатке; али она их могу радити где хоће п кад хоће; они раде код куће или на другоме коме месту. Видео сам неке где уче у књижари, друге како читају на некој огради. Иду