Srpski književni glasnik

458 СРпоки Књижевни ГЛлАСНИК.

сазнаше да ће шибу заменити новчана казна. „Доле е новчаном казном, живела шиба!“ викали су они, и сутра дан су добили шибе. Наставници са којима сам говорио о овоме налазе да шиба не унижава већ развија код детета стоичку храброст; по њихову мишљењу ударци су природна казна; довољно је да јавно мњење не сматра њих као срамоту и да ишибани ударце не прима за увреду. Сем директора могу шибу употребљавати и врховни дисциплинарни надзорници; у неким школама носе тога ради штапове којима се служе.

Овде је,место да поменем једну чудновату установу гадојлео, т.ј. обавеза млађих да буду слуге великим. У Харову, Ригбију и још неким средњим заводима она се изменила и ублажила; али, каква таква, она је рђава; јер је груба школа п гура дете на ону страну којој и само нагиње, свима претераностима које може починити енергична, напрасита, деспотека и сурова природа. Једна госпођа, страначкога порекла, није могла никако да се одлучи да свога сина потчини тој обавези, и за то га је послала у један париски средњи завод. — По званичним подацима, мали ђаци су слуге и робови. Сваки велики ђак има више малих ђака, они морају да трчкарају по вароши, да му мету собу, да чисте севетњаке, да спремају прженице и пеку сир, да га буде у речени час, да присуствују његовим играма, често два три сахата дневно, да трче за његове лопте и додају му их, да су му на расположењу за све време његова рада, да подносе његову ћуд. „У Вестминстер-Колеџу, живот ђака првога разреда није друго до непрекидно ропство, те му није могућно наћи времена за учење. Фактички је немогућно, вели један очевидац, ђаку првога разреда имати слободна времена од 1. јануара до 31. децембра. У три и по сахата изјутра двоје најмлађих, на које. је ред, устају, наложе ватру, греју воду, буде велике који су им наредили да их пробуде. Често онај кога су пробудили у четири сахата, устаје тек у седам и по; и онда га треба сваких пола сахата будити.. Овај посао врше сва деца двапут или трипут преко недеље,“ —