Srpski književni glasnik

| | r 1

А њи и а де

И ПЦ а И

(

Б кл ЕШ КЕ Е. 477

јића у Београду, штампано у штампарији Д. Димитри-

јевића. 1904, 8", стр. 46, цена 0,40 ı. — Лена Степановић, Песме, Београд, штампарија „Досптије Обрадовић“, 1904, 8', стр. 59, цена 1 дин. — Поручник Тод. .Ђ. Па-

вловић, (О војној дисциплини, Београд. штампарија ..Доситије Обрадовић“, 1903, %, етр. 176, цена 1,50 дин. ] књига библиотеке „Срп. Економиста“, Наше шуме, написао Др. Миливоје С. Васић, Београд, штампарија CB. Николића, %", стр. 40. — Учитељски календар за 1904 годину, уредио Богдан Ж. Ђурђевић, учитељ, у Земуну, издање и штампа Стојчића, 1903, стр. 127 -ХХХШ, мала 8, цена 1,20 дин. — С. С. Поповић, учитељ, Како да свој углед подигнемо; Кат. С. Поповићка, учитељица, Учите љица —- учитељева жена, Београд, електрична „Нова Тргтовачка штампарија“, 1904, стр. 46, 8", цена 0,80 дин. Yienac slavi velike i sjajne Junačke nam prošlosti careva i kraljeva, bana ı Junaka, Dojeva i Jupaštva, keje se dogidjahu prije 500 i više godina po zemljama slovinskim, a od Sinjeg: do Crnoga Mora, opjevanih u najlepšim pjesmama narodnim kao i pjesmama Апбрје Касса—Мочса, ва 33 slike i prilike iz onoga doba. Izdanje srpske knjižare i štamparije Braće M. Popovića, Novi Sad, crp. 159, Ben. 8, mega 60 новчића. — Одношаји између Срб сје и. Угарске (1331 1355), од Петра Марковића (прештампано из „Летописа Матице Српске“), у Нов. Саду, штампарија српске књижаре Браће М. Поповића, 1904, вел. 5". Цена 7. — Др. Св. М. Марковић, Други одговор г. Д-ру М. П. Јевремовићу, Београд, штампарија „Доситије Обрадовић“, 1904, 4", стр. 11.

ПРЕГЛЕД ЛИСТОВА.

Нове редакције Бранкових песама. — Познато је да је трећа књига Бранкових песама изишла тек после његове смрти. Тодор Радичевић, „контролор царине у пензији и отац Бранков“, како се сам потписује, штампао је у Темишвару 18562 „све песме свога сина које је у његовим папирима а и у писмима која је на њ шиљао, нашао“ и издао их као трећу књигу песама свога спина. Кал је он издао све што је нашао у посмртнини Бранковој, мислило се све до сада да ништа више од Бранкових хартија није ни остало. Сад, међутим, уредништво „Летописа“, у последњој свесци ([ и П 1904, стр. 108) јавља да има још хартија Бранкових које досад нису биле познате, и да се оне налазе у Г. А. Хаџића који их је, и то „пре много година“, добио од неког Г. Б. Стефановића код којег су се