Srpski književni glasnik

ЊЕ Ey — Госпоња Бовари. 37

вас је изгубио. Кажите моје име вашем детету да га помиње у својим молитвама.“ ДА,“ · Пламен на обема свећама поче играти. Родолф устаде да затвори прозор, и кад је опет сео:

— Чини ми се да сам казао све. Ах! још ово, да не дође да ме поново салеће:

„Кад будете читали ове тужне редове, ја ћу бити већ далеко; јер сам хтео да што пре побегнем, како бих се сачувао од искушења да вас опет видим. Не будимо слаби! Ја ћу се вратити; и можда ћемо, касније, врло "хладно разговарати о нашој некадашњој љубави! Збогом!“

: После овога дошло је и последње збогом, исписано у две речи: С Богом! што му се учинило врло отмено. _ — Како сад да се потпишем7 упита се он. Ваш одани 2... Не иде. Ваш пријатељ“... Јест, тако је добро. 2 Ваш пријатељ.“

Он поново прочита своје писмо. Учини му се добро. — Јадна женица! помисли он, тронут. Мислиће да сам неосетљивији од стене; требало би на њему неко-

лико суза; али не могу да плачем; ја томе нисам крив. И наливши у чашу мало воде, Родолф умочи у њу

прет и са висине кану једну крупну кап, која начини — бледу пегу на мастилу; затим, тражећи да запечати

~ писмо, наиђе на печат Атог пе! сог. Ово није никако за ову прилику... Али ако! оне мари!. | После тога, он попуши три луле и леже да спава. (Наставиће се.) с ГУСТАБ ФЛОБЕР. (Превео с француског Д. Л. Ђокић.)