Srpski književni glasnik

530 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

каноника и саборнога декана и доноси 1000—3000 фуната стерлинга, осем бесплатног стана и врта. — Али су принуђени да живе лепо, да примају госте, да помажу сиротињу, итд., тако да као владике и већина великих државних чиновника, често потроше сву плату.

У Оксфорду 1300 ђака, у Кембриџу 1200; има их и у Лондону. Ово је више образовање, у опште, за племство, за богате, за мали број њих, пре свега зато што оно стаје скупо, (200—300 фуната годпшње, и изглед на · велике друге трошкове), затим што је то умни раскош (чиста математика, грчки, латински) п што то успорава ступање у корисне службе.

Ђаци имају по две три собе у једноме колеџу и тако су као кошнице. У. осам сахата морају бити у капели, у пет сахата на ручку у трпезарији, у девет сахата у соби, изјутра да присуствују предавању професорекога. помоћника, а после ручка предавањима. Ко не поступа тако уписан буде у казнену књигу, п ако тако више пута урали кажњавају га. Ко дође после девет сахата учинио је погрешку; после пола ноћи велику погрешку; а ако целе ноћи не дође учинио је врло велику погрешку. Казне су у неким колеџима, новчана казна од пет шилинга до једне фунте; у другима осуда на рад, често директорове казне, забрана пзласка ноћу, привремено отпуштање и, најзад, отпуштање на свагда. Важно је запазити ово: ученик је више слободан а ђак опет мање него ли код нас. Дечак кад постане младић не прелази из манастпреке дисциплине у потпуну независност; прелаз је постепен. У школи је у многим стварима остављен самоме себи ; на Университету није остављен самоме себи. Таква предохрана је врло корисна, противу злоупотребе слободе навика на слободу морално је јеметво, а надзор физичко јемство. — Још једна устава: Оксфорд и Кембриџ су мале вароши. Младић није, као код нас, бачен у вртлог искушења једне престонице, принуђен да седи кући и на умни рад без телесних веџбања, забава су му позоришта, кафана, булевари, свет-