Srpski književni glasnik

024 СРПСски Књижевни ГЛАСНИК.

стима, и ту се разлика између темперамента енглеског и француског врло јасно види.

У Француској је темпераменат пре времена зрео; код ђака, затворена између четири зида, уобразиља се распламти за време досаде; погибни ваздух великоварошки продре до њега; слободни разговори старијих ђака и слободна књижевност доврше своје; често ђак лудо мисли да се ваља постати човеком пре времена. Из стеге у најширу слободу престоничкога живота, заразни примери, корист од тога што га нико не познаје, п онда на свакоме јавноме месту многобројна искушења. Уз то и јавно мнење је сасвим попустљиво ; оно му скреће пажњу на умереност и укус; оно осуђује отворено само пијанство, велику поквареност, ниске дуготрајне везе које могу да се заврше браком; јавно мнење одобрава несташлуке. Мени је говорила једна мати овако: „Ја знам кад моји синови иду у Анијер, али се чиним да то не знам.“ Будите тактични, умерени, пажљиви,; у томе, као и у свакој другој ствари, светски морал ништа не прописује. Младић не зна да на тај начин најгоре пропада снага, да се срце квари, да се после десет годпна таквога жиBOTA изгуби половина воље, да ће у мислима бити увек после незадовољан и тужан, да ће унутарња снага и полет омекшати или сасвим пропасти. Он себе оправдава говорећи да човек мора од свачега пробати да би све: сазнао. Фактички он се учи животу, али врло често губи енергију, топлину душе, подобност за рад, и, у тридесетој години добар је за чиновника, паланчанина, дилетанта или рентијера. — Овде, колико сам могао ја видети, човек остаје читавији, пре свега што је потчињен дисциплини, што се над њим више бди, а мање искушења има, а и за то што је јавно мнење, усмено или писмено, много оштрије. Јавно мњење ће одобравати пијанство, али не трпи поквареност. Књига као што је Миржеов Чергашки Живот, ушла би у писти ред са лупешким романима, и сматрали би је као сликање неваљалаца, савршених блудника и полуваралица. У три поменута романа,