Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 545

људма препоручивали су да ништа не читају — јер иначе могу изгубити оригиналност. Каква спрема, какво литерарно образовање! Човек је геније или није. Ако није, не помаже му никаква студија; ако јесте, не треба му никаква спрема. Вук Караџић није положио матуру, али је имао генија, па је препородио српски језик и правопис. Сима Милутиновић није свршио филолошки факултет, али је имао генија, па је речима које је сам сковао „натрљао нос свима филолозима“., Шта више, најбољи је доказ да је Сима био велики геније што је ковао речи које нико не разуме, јер њему, као генију, није могао бити довољан овај бедни српски језик којим се служимо ви, ја, п остали смртни. С тога, млади ч0вече, не читај ништа Све што створи твој геније биће добро. Буди, као Сима Милутиновић, господар језику, а не његов слуга. Пусти на вољу своме генију да кује нове речи п проналази старе, а природа нека чини своје. Тако смо, са сличним теоријама, дотерали дотле да смо имали скулпторе који су „изучили“ скулптуру у Гранд Хотелу, прелиставајући илустроване новине, музичаре којима су наредници војне музике оркестрирали композиције, и песнике који нису знали ни језик, ни основне потребе стила и стиха. Нема сумње да је Драгутин Илић упао у једно тако друштво, бар у почетку, а већ после — природа је учинила своје.

Од Ђуре Јакшића, даровитог али и најнеукијег од старијих признатих песника, примио је монотони и безизразни десетерац са преломом на петом слогу, и велику љубав према галиматијасу који се, у истини, код Ђуре доста ретко јавља. Ова љубав пратила га је у свима разнородним књижевним екскурзијама његовим ; па п сад, у последњим делима, опажају се трагови њезини...

Ево неколико примера. У Букашину царица и њена дворкиња разговарају о сновима:

Та сан је сан, а јава .... Куд снова нема она борави,

А сан се тамо само намеће, Куд му се јава с пута уклони.