Srpski književni glasnik

546 Сгпски Књижевни ГЛАСНИК.

У Јаквинти: Тишина ова немо изгледа.

У Незнаном Госту:

Бози ти збиља даше видовност и да чујеш, Што њихна штедра рука смртноме никад неће.

У Вукашину (цар Урош говори о Вукашину): Мрамора ладног танки стубови Од лажне клетве чудно дрхташе. Леденим дахом давне прошлости Уз Алтомана лажну потврду, Хтеде да себи крила сакује. Са њима у вис да продужи лет, Ал заман, други за њега је свет, Куда га данас сабор остави —

Па ова слова тако китњаста Тек Боривоја руку казују Што хитрим летом везе сићано !

А косе ове седо искуство Дозволи, краљу, да ти прозбори.

Ја ове стихове већ знам на памет, али још нисам успео да их разумем. То је просто ређање речи, без везе, без икаквог смисла, са граматичким погрешкама и непојмљиво рђавом стилизацијом, у стиху за који би бози збиља требали да нам даду видовност,

Што њихна штедра рука смртноме никад неће. Изгледа да све то пише странац који је погрешно запамтио неке речи, па их употребљава баш онда кад не . треба. Шта може значити кад се каже да. „тишина мемо изгледа“ 7

Шта могу значити стихови:

Леденим дахом давне прошлости Уз Алтомана лажну потврду Хтеде да себи крила сакује,

Или:

Мрамора ладног танки стубови Од лажне клетве чудно дрхташе,г

„Од лажне клетве“ значи на овом месту „лажне закдлет«