Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХЈ, БРОЈ 8. — 16 АПРИЛ, 1904.

КАКО СЕ МУЛА-МЕХМЕД ОЖЕНИО.

Није било шехерлије, чак ни дјетета шехерскога, које није видјело и познавало мула-Мехмеда, чувенога продавача најбољега млијека, најбољега зеља, а, при томе, најдужега и најгрлатијега човјека у Мостару. Отегнут у висину пуна два метра, одјевен у пљеснату, стару антерију, широких, висећих рукава, у загаситомодре, широке, сличне женскима, димије, са упљесканим фесом на ћошкастој глави, чија је велика плава кита падала му по раменима, и са огромним шкипарама нанулама на голим ногама, корачао је он чаршијом (а причају, да му ни један корак није био краћи од метра), носећи на леђима пуну врећу а на глави пуну зембилу свакаква поврћа. Носећи, свраћао је и застајао пред свима већим дућапама и магазама и нудио је муштерије са таком виком, да се разлијегало по свој чаршији и лијепо се у трећу махалу могло чути. За његова посла глас му је вриједио небројена блага. Он се поносио њиме као паун перјем и није се обзирао на све пријетње појединих газда, које су га хтјеле тужити полицији и молити, да му забрани викање, пошто су били научени помало прилегнути иза ручка, а ниједан није био тако тврда сна, да га мула-Мехмедово грло не би могло разбудити. Поменуте газде љутило је и то, што је око мулаМехмеда увијек пристајало по читаво јато дјеце, великих

36